Stojnić je 2001. godine u ispovesti za TV Novosti progovorio o tajnama svog višedecenijskog trajanja na sceni. Između ostalog, objasnio je i kako je snimljen legendarni vanvremenski hit, njegova prva pesma, „Bila je tako lijepa“, koja se pretvorila u Stojnićevu „ličnu kartu“. Tekst prenosimo u celosti:
-Nije lako odrediti koja je od važnih raskrsnica u nečijem životu ona najvažnija. Najčešće to i nije samo jedan trenutak, nego niz događaja, slučajnih susreta, iznenadnih poznanstava… Tako se nekako desilo i sa mnom.
Mada sam rođen u Beogradu, na Crvenom krstu, hteo sam da se osamostalim, odvojim od roditelja. Međutim, već na prvom ispitu sam pao: nisam bio informisan kako da radim pismeni! Da ne bih izgubio dečiji dodatak, koji je tada bio poveliki, dovoljan da se izdržavam, jedan profesor mi je pomogao da pređem u Skoplje, na tu istu grupu. Ispostavilo se da sam tamo došao na romansku filologiju, što se meni više svidelo. Otac je mogao da nastavi da mi šalje dečji dodatak. Ali, bilo mi je to ipak malo, pa sam počeo da tražim posao. Tako sam počeo da pevam na igrankama, jer sam samo to umeo da radim.
Krenulo je dobro i sve se fino razvijalo. Sve dok nisam doživeo ljubavni krah. Devojke u ono vreme nisu verovale da od pevanja može da se živi, pa su birale momke koji su imale sigurnija zanimanja… Razočaran, vratio sam se u Sarajevo i razmišljao o odlasku u vojsku. Tokom celog tog leta sam patio, a na jesen otišao na odsluženje vojnog roka. Vreme provedeno u vojsci dobro mi je došlo da sredim svoj emotivni život.
Potom sam se ponovo obreo u Sarajevu. Morao sam od nečega da živim, ali je u to vreme, 1962. tamo bilo mnogo dobrih pevača. Bio je tu i Kornelije Kovač, koji je imao svoj trio na visokom nivou… Nisam se usudio da pevam, pa sam pokucao na vrata Radio Sarajeva i bio primljen kao – spiker. Dok sam iz studija čitao vesti, pored mene su prolazili poznati pevači iz čuvene „sarajevske škole“ – uz Kornelija, Julije Marić, Đorđe Novković, a pojavili su se i Indeksi.
Ovako je nastala pesma „Bila je tako lijepa“
Taj dodir sa Radiom vratio mi je želju za snimanjem, jer sam u hodnicima stalno viđao i slušao sve te muzičare i pevače. I ponovo je slučaj umešao svoje prste: moja komšinica je iz Švajcarske donela ploču – singlicu na kojoj su bile dve predivne pesme. Pesme Alena Barijera prepevao je Bogdan Stojadinović, a dogovor o tome da ih prepeva pao je – u kafani! Prva pesma je tako dobila naslov „Bila je tako lijepa“, a druga „Što te više čekam“. Obe su mi se veoma dopale. Onda sam krišom napravio audicijski snimak. Jer, tada su pevači ulazili u Radio samo preko zvaničnih audicija. Pošto smo mogli da uđemo u studio, u tajnosti smo napravili snimak.
