„Kazablanka“ Majkla Kertiza se u istoriju kinematografije upisala sa tri Oskara i još pet nominacij. Ali mnogo vrednije mesto zauzima u srcima ljubitelja sedme umetnosti. Na legendarni status i veliki jubilej ovog filma podseća i septembarsko izdanje časopisa „Kinoteka“, Jugoslovenske kinoteke.
Ništa, međutim, nije najavljivalo budući kultni status ovog filma. Kako to biva u Holivudu, reditelj, ali i glavni glumci pronađeni su tek posle nekoliko pokušaja. Hemfri Bogart je trebalo prvi put da glumi romantičnog junaka Rika, Ingrid Bergman, Rikova neprežaljena Ilza, tek je gradila svoje ime, dok je „dopuna“ ovom ljubavnom trouglu, austrijski glumac Pol Henrajd, pristao na ulogu heroja Pokreta otpora Viktora Lasla da bi pobegao od nacista u sopstvenoj zemlji.
Publika je na prvi pogled zavolela Rika, vlasnika sumnjivog i popularnog bara u Kazablanci, na početku Drugog svetskog rata. Kada Ilza, žena koja ga je u Parizu ostavila bez objašnjenja. „Od svih barova na svetu“ uđe u njegov, ali sada kao supruga Viktora Lasla, vođe Pokreta otpora, pred glavnim junakom je velika lična dilema – hoće li im pomoći da pobegnu od nacista u Ameriku? Mada je njegov životni moto da „ne rizikuje ni zbog koga“, cinični i distancirani Rik rizikovaće mnogo, a ponajviše svoje ranjeno srce, da pomogne Ilzi.
KAZABLANKA – NAJČUVENIJI LJUBAVNI PAR
Najčuveniji filmski ljubavni par decenijama je plenio maštu gledalaca o tome šta se dešavalo „iza kulisa“. A po rečima članova ekipe, nije se zbilo ništa važno. Ingrid i Bogart bili su „poslovno ljubazni“.
– Poljubila sam ga, ali ga zapravo nikada nisam upoznala. Poljubac je divan trik koji je dizajnirala ljudska priroda, da zaustavi govor onda kad reči postanu suvišne – jedan je od Ingridinih čuvenih citata.
A kada je reč o filmskim citatima, replike iz „Kazablanke“ su, bez premca, na samom vrhu. „Uvek ćemo imati Pariz“, „U tvoje zdravlje, mala!“, „Od svih barova na svetu, morala je da uđe baš u moj“, „Lui, mislim da je ovo početak jednog divnog prijateljstva“, „Zažalićeš, možda ne danas, možda ne sutra, ali uskoro, i žalićeš do kraja života“ – ove rečenice znaju (i ponavljaju) čak i oni koji sebe ne smatraju filmofilima. Naravno, tu je i ona, možda najčuvenija, „Sviraj to ponovo, Sem“ koja u filmu – ne postoji! U „Kazablanci“ Ilza kaže: „Sviraj, Sem, sviraj `Dok vreme prolazi`“, dok Rik kasnije svom pijanisti dobacuje samo kratko: „Sviraj!“. Za ovu drugu, slavniju verziju citata „kriv“ je, verovatno, Vudi Alen. On je svoj film iz 1972. godine, svojevrsnu odu „Kazablanci“, nazvao „Sviraj to ponovo, Sem“.
Bez obzira na to da li je inicijalno zamišljen kao patriotski, pomalo propagandni, a pomalo ljubavni film, „Kazablanka“ se i posle 80 godina slavi kao remek-delo. Jer, kako je svojevremeno kazao oduševljeni kritičar „Varajetija“, veliki filmovi su veliki i juče, i danas, i sutra!
