Poslednje pismo Virdžinije Vulf otpevala je grupa Florence and The Machine.
Virdžinija Vulf se ubila 28. marta 1941. godine. Napunila je džepove svog kaputa kamenjem i ušla u reku Uz koja se nalazila u blizini njenog doma. Svoje poslednje, oproštajno pismo uputila je suprugu Leonardu Vulfu.
Leonard i Virdžinija stupili su u brak 1912. godine. Bili su vrlo uticajni u svetu književnosti i značajne ličnosti modernizma kao članovi slavne umetničke Blumsberi grupe i osnivači izdavačke kuće Hogarth Press.
Iako je već tokom života Virdžinije Vulf počelo da se spekuliše i govori o njenim vezama sa ženama, ona je uvek o Leonardu Vulfu, o čemu svedoče kako pisma tako i njeni dnevnici, govorila kao o savršenom partneru. Imali su neku vrstu otvorenog braka. Zajedno su radili u oblasti književnosti i oblikovali ono što danas nazivamo modernizmom u umetnosti.
Mnogi kritičari su zamerali Virdžiniji Vulf što je u svojim delima udaljena od društvene situacije i stvarnosti. Međutim, da je itekako razmišljala o političkoj, odnosno ratnoj situaciji, dovoljno govori datum njenog samoubistva.
Ovako je grupa Florence and The Machine opevala smrt Virdžinije Vulf:
Najdraži,
Ubeđena sam da ludim. Ne možemo da prolazimo kroz još jedan strašan period. Ovaj put se neću oporaviti. Počinjem da čujem glasove i ne uspevam da se skoncetrišem. Dakle, uradiću ono što mi izgleda kao najbolje rešenje. Pružio si mi najveću moguću sreću. Bio si po svakom pitanju najbolji muškarac. Ne verujem da je dvoje ljudi moglo biti srećnije, dok se nije pojavila ova užasna bolest. Ne mogu više da se borim s tim, znam da ti remetim život i da bi bez mene mogao da radiš. I moći ćeš, znam to. Vidiš da ne uspevam čak ni ovo da napišem kako treba. Ne mogu da čitam. Ono što želim da kažem je da ti dugujem svu svoju životnu sreću. Bio si beskrajno strpljiv sa mnom i neverovatno dobar. Želim to sve da kažem, a to svi već znaju. Da je neko mogao da me spase, to bi bio ti. Napustilo me je sve osim uverenosti u tvoju dobrotu. Ne mogu nastaviti da ti kvarim život. Mislim da dvoje ljudi ne mogu biti srećniji nego što smo mi bili.
To je poslednje pismo Virdžinije Vulf.
