Gabrijel Garsija Markes je potekao iz siromašnog i često veoma nasilnog sveta rodne Kolumbije, u kojoj demokratija nikad nije uzela maha, Prenosi BBC.
Njegove priče uplitale su imaginarne, magične elemente u stvaran život i često bile smeštene u fiktivno selo Makondo.
Levičar po ubeđenju, nije se libio da kritikuje kolumbijsku vlast i veći deo života proveo je u izgnanstvu.
Garsija Markes rođen je na današnji dan 1927. godine, u kolumbijskom gradu Arakataka.
Ubrzo po njegovom rođenju, Markesovi roditelji su se odselili kada mu je otac postao apotekar.
Mladi Markes je ostavljen dedi i babi sa majčine strane, koji su se starali o njemu.
Pod velikim uticajem dela Vilijema Foknera, Garsija Markes je prvi roman napisao u 23. godini. Mada mu je trebalo sedam godina da za njega pronađe izdavača.
Knjiga Oluja uvelog lišća, objavljena 1955. godine – kao i njegova tri naredna romana – doživela je velike hvalospeve u književnom svetu, ali nije privukla širu publiku.
Nju će Markes steći tek kasnijim knjigama.
Deset godina kasnije, ideja za prvo poglavlje romana Sto godina samoće javila mu se dok je vozio za Akapulko.
Okrenuo je auto, odvezao se kući i zaključao se u sobu sa šest paklica cigareta dnevno kao jedinim društvom.
Izašao je napolje 18 meseci kasnije, samo da bi otkrio da mu je porodica u dugovima od 12.000 dolara.
Srećom, u rukama je imao 1.300 strana fenomenalnog bestseler teksta.
Prvo izdanje romana na španskog rasprodato je za nedelju dana, a u narednih trideset godina Sto godina samoće prodato je u više od 20.000.000 primeraka i prevedeno je na više od 30 jezika.
Njujork tajms ga je nazvao prvim književnim delom od Knjige Postanja koje bi trebalo da bude obavezna lektira za čitavu ljudsku rasu.
Nobelovu nagradu za književnost Markes je dobio 1982. godine.
