Zoran Radmilović, njegov jedan od retkih intervjua, koji je nasmejao sve do suza, a verujemo da će i vas, objavljen je 1965. godine u listu „Razvitak“. Kasnije je uvršten i u knjigu „Zalažem se za laž“, koju je priredila Zoranova pokojna ćerka Ana Radmilović.
Zoranov intervju prenosimo u celosti:
Datum rođenja?
– Ne brinite, dovoljno sam odrastao i svestan onoga što ću reći.
Težina, visina, boja kose, boja očiju?
– Sve se to lepše vidi na slici – ko pažljivo pogleda.
Bračno stanje, deca?
– Želim ih.
Stepen obrazovanja?
– Naravno – visok, zar se ne primećuje?
Strani jezici?
– Samo recite!
Mesečni prihodi?
– Sasvim dovoljni.
Adresa (stan)?
– Zadovoljan sam adresom.
Auto (oznaka)?
– Zar vam ličim na čoveka koji ima te probleme? Ja sam bezbrižan.
Kada biste se ponovo rodili?
– Ne želim to. Zapravo, želim, ali posle smrti. Želim još jedan ceo život.
Sklonost, dar?
– Pa zaboga, to svi znaju.
Sport kojim se bavite?
– Ah, bio sam strahoviti sportista.
Kvaliteti?
– Jasno izraženi znaci genijalnosti.
Mane?
– Znaci (ovi gore) su toliko jaki da se neupućenom mogu učiniti kao mane.
Karakter?
– Očigledno, ne preozbiljan.
Šta vas čini srećnim?
– Da odgovaram na pitanja, eto, kao sad, recimo.
A šta nesrećnim?
– Kad ih postavljam sebi.
Neostvarena želja?
– Ne govorimo o njoj, više se ne može ostvariti.
Šta vas uzbuđuje?
– Ovaj put tihanog dostojanstva manastira. Ja sam u njega zaljubljen.
Čega se bojite?
– Mentaliteta onih koji razbijaju skulpture po parkovima.
Vaša deviza?
– Nalazi se u nekoj od ovih knjiga na mom stolu, ali ne bih želeo da vas zadržavam tražeći je.
Omiljena poslovica, uzrečica, aforizam?
– Gete je rekao otprilike ovo: – Čovek je utoliko predestiniran za stvaralaštvo, koliko demonskog u sebi nosi.
Vaše nade?
– Da se vratim u Sopoćane, Raškoj, na izvor.
Šta vas je do danas najviše razočaralo?
– Pad Troje. Šta vam je smešno?
Slobodno vreme?
– U slobodno vreme sređujem svoj život.
Godišnji odmor?
– Uvek odem na pogrešno mesto.
Šta zamerate sebi umetniku i sebi čoveku?
– Zadovoljan sam sobom kao umetnik, zar to nije dovoljno?
Da li se nečega stidite?
Stidim se svojih moralnih dugova.
