Kad su se pronašli dijamanti se vezuje za područje drevne Indije, a arheološki podaci ga smeštaju u razdoblje pre šest hiljada godina. Naziv ovog dragog kamenja vodi poreklo od grčke reči αδάμας (adámas), koja označava nešto nepromenjivo, večno i neraskidivo. Dijamant je najtvrđi mineral u prirodi, pa to objašnjava zašto se ova alotropska modifikacija ugljenika često koristi i u graviranju, sečenju ili poliranju.
Bez obzira na njihovu višestruku primenu, dijamanti su većini ljudi privlačni zbog svoje jedinstvene lepote. Ta lepota je uslovljena velikim stepenom prelamanja svetlosti u ovom kristalu. Iako pri pomenu dijamanata većina ljudi zamišlja prozračni. Bezbojni kamen sa jedinstvenim sjajem. Priroda nam ga pruža i u bojama, od žućkastih i braon nijansi pa sve do vatrenih tonova.
Kako se određuju po boji dijamanti?
Prvo što nam privuče pažnju kada razgledamo dijamantski nakit u zlatari je njegova boja. Klasifikacija dijamanata prema boji i čistoći se vrši prema standardima Američkog Draguljarskog Instituta. On podrazumeva različite kategorije označene slovima od D do Z.
- Dijamanti u kategoriji od D, E, F su potpuno bezbojni i prozračni. Vrednost i boja su u slučaju dijamanata obrnuto proporcionalni. Pa primerci iz ove kategorije predstavljaju najvrednije, i ujedno najređe kamenje ove vrste.
- G, H, J su oznake skoro bezbojnih dijamanata koji ovu kategoriju od prethodne razlikuju po jedva vidljivom žućkastom tonu. Ton koji je je uočljiv samo profesionalcima. Dijamanti iz ove kategorije su takođe veoma skupi.
- Kategorija dijamanata sa oznakama K, L i M podrazumeva žućkastu boju koja je vidljivija u odnosu na nijansu iz prethodne kategorije.
- N, O, P, Q i R su oznake za jasno žute dijamante čiju boju može da prepozna i neistrenirano oko.
- Dijamanti sa oznakama od S do Z variraju od žutih do smeđih nijansi i najbrojniji su u odnosu na sve druge kategorije.
