Pet laganih i finih francuskih pesama koje ćete poželeti da pustite u pozadini šta god da radite. Od pamtiveka Francuzi svetski prednjače u tom pogledu, a svoj vrhunac, kom danas mnogi i dalje nisu dosegli, doživeli su 50-ih, 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Prominentni francuski kompozitori kreirali su muzički stil šansone i kabarea. Francuska je peta zemlja na svetu sa najvećim muzičkim tržištem, a njeni umetnici su proizveli veliki broj internacionalnih zvezda.
Ovom prilikom, izdvojili smo pet francuskih pesama za koje smatramo da su postavile određene kriterijume u domenu romantike. Da li ste saglasni sa našim izborom?
Pet laganih i finih francuskih pesama
Françoise Hardy – Comment te dire adieu
Već prvi upečatljivi ton govori da je ova pesma kvalitetna, drugačija. Serge Gainsbourg ju je napisao za očaravajuću Françoise, koja je uz nju zacementirala svoju međunarodnu slavu. Zbog velike popularnosti, Hardy ju je otpevala i snimila i na italijanskom i nemačkom jeziku. Mlada pevačica ju je promovisala i uživo, i u raznim televizijskim emisijama, a gledaoci i slušaoci su setno pevali – kako da ti kažem zbogom?
Édith Piaf – La Vie en rose
Kakva bi ovo lista bila bez Édith Piaf, koja predstavlja jednog od začetnika francuske šansone? Édith je pesmu snimila krajem četrdesetih prošlog veka. Balada je u SAD-u doživela toliki uspeh da se čak 7 različitih verzija pojavilo na Billboardovoj listi najslušanijih hitova. Pevali su je Bing Crosby, Dean Martin, Louis Armstrong… a kasnije i Bette Midler i Donna Summer. Upečatljivi Édithin vokal pun emocije i čežnje čini to da La Vie en rose predstavlja jednu od najlepših pesama svih vremena. O istoriji pesme možete saznati i u istoimenom biografskom filmu o legendarnoj francuskoj pevačici koju tumači Marion Cotillard, koja je za rolu dobila Oskara.
Charles Aznavour – La Boéme
Ovo je iskonska francuska ljubavna pesma, koju je komponovao Charles Aznavour, a napisao Jacques Plante, na temu života pariskog boema. Numera govori o slikaru koji se priseća svojih mladalačkih godina na Monmartru i perioda kad je bio gladan, ali srećan. Aznavour je jednom prilikom izjavio da je pesma oda, poslednje zbogom boemskom Monmartru. Pored francuskog, snimio ju je na italijanskom, španskom, engleskom, nemačkom i portugalskom jeziku, pevajući je doslovno na svakom svom koncertu.
Dalida – Histoire d’un amour
Otkako ju je Yolanda Cristina Gigliotti, umetnički Dalida, prvi put otpevala 1955. godine, pesma je zauvek ušla u anale francuske muzike. Numera govori o čoveku koji se priseća prošle ljubavi. Napisao ju je Carlos Eleta Almaran, inspirisan nedavnom smrću žene svog brata. Odmah po objavi, Histoire d‘un amour je postao deo soundtracka meksičkog filma. Pojedini kritičari su smatrali da pesma govori da je ljubav trajan osećaj za žene, a prolazan za muškarce.
Serge Gainsborg & Jane Birkin – Je t‘aime…moi non plus
Čuveni pevač i tekstopisac, Serge Gainsboirg, prvenstveno je otpevao ovu pesmu u duetu sa Brigitte Bardot, s kojom je u tom trenutku bio u ljubavnoj vezi. Kad su se rastali, Serge se zaljubio u mladu englesku glumicu Jane Birkin, pa je s njom snimio novu verziju koja je postala još popularnija. Numera se pozicionirala na 1. mesto hitova Ujedinjenog Kraljevstva, ali je u mnogim drugim državama bila zabranjena zbog eksplicitnog seksualnog sadržaja. Ovo je, naravno, učinilo da pesma postane planetarni hit, a Serge i Jane su snimili i istoimeni erotski film 1976. godine.
