Depresija je reč koju sve češće čujemo a o kojoj nažalost, jako malo znamo.
Kada je reč o mentalnim bolestima, a pogotovo depresiji i anksioznosti kao najzastupljenijim, bitno je da zapamtimo da one nikad nemaju samo jedno lice.
Osoba može i da se smeje, radi, druži i normalno obavlja svakodnevne obaveze, a da opet ima neki oblik depresije ili anksioznosti.
Doduše, znaci za uzbunukad je u pitanju depresija su mahom uvek isti. Samo je pitanje koliko ih osoba dobro krije, što ovu bolest čini još težom za detektovanje. Ipak, neki simptomi koji mogu pokazati da osobu nešto muči mogu biti: promena ponašanja, povučenost, neraspoloženje, preterana emotivnost, pesimizam, osećaj nemoći, gubitak interesa za druženje ili obavljanje obaveza, promenjene navike spavanja, izlivi besa ili tuge, problemi sa koncentracijom, ali i sa manjkom energije.
Ipak, jedan od simptoma o kom se najređe priča, a zastupljeniji je nego što se misli je DEPERSONALITACIJA.
Depersonalizacija se odnosi na psihološko stanje u kome je narušen doživljaj sebe, na takav način da se osoba oseća nestvarno. Osoba opaža svoje telo ili delove tela, svoju ličnost ili postupke kao neobične, tuđe ili nerealne. Osobe koje pate od depersonalizacije mogu imati osećaj da se nalaze malo izvan ili iznad svoga tela. Da ga posmatraju i prate, upravljaju njime ali da ne mogu da ga dožive kao svoje. Nekada to stanje opisuju kao san, maštariju, zamišljanje.