Fobije se najčešće javljaju u prelaznim, odnosno kritičnim životnim periodima, prenosi Wannabe magazin. Mada su obično vezane za rano detinjstvo, za neki događaj gubitka u porodici, rođenje nove bebe, polazak u vrtić ili školu, prisustvo roditeljskim svađama i dramama… Ali ove tipične neuroze detinjstva, mogu da se pojave i kasnije u životu. Ili da se ponovo aktiviraju – tada nas one ponovo postavljaju u poziciju bespomoćnog deteta, koje ne razume šta se dešava. Ne pronalazi smisao i utehu i nema na koga da se osloni, jer odrasli oko njega nisu od pomoći. A možda ga i potpuno zapostavljaju i ne primećuju šta se sa njim događa.
Fobija – šta predstavlja
Fobija nije jedinstvena bolest već simptom psihičke neravnoteže. To je iracinalni strah koji ima ogromnu snagu i naboj. Naš emotivni život nastaje u delu mozga – limbičkom sistemu – smeštenom sa donje strane lobanje. U centralnom delu glave. Emocije nastale u limbičkom sistemu, mogu se neuronskim vlaknima prenositi u čeoni režanj mozga. Koji se bavi svesnom obradom podataka, prepoznaje, osvešćuje i daje smisao. Preko nerava pre svega autoimunog nervnog sistema (simpatikus i parasimpatikus) emocija se može usmeriti u telo, a da mi toga uopšte ne budemo svesni. Vlakna autoimunog nervnog sistema niz kičmenu moždinu dospevaju u svaki deo tela, a nadražaj ne možemo jednostavno da otklonimo svesnom odluko Suočavamo se s delom našeg psihičkog funkcioniranja nad kojim nemamo kontrolu i to nas može uplašiti i uzrokovati napad panike.
Nervni sistem
Autoimuni nervni sistem je naš urođeni alarm, koji se u nama uključuje na stanje teskobe, anksioznosti i strepnje, signalizira nam potencijalnu opasnost i dovodi nas u stanje gotovosti, poznato kao „bori se ili beži“. Ponekad se aktivira bez uočljivog spoljašnjeg okidača, jer alarm reaguje na unutrašnje, subjektivno osećanje opasnosti. Psiholozi kažu da je u pitanju pre svega nezadovoljena potreba, koja stvara snažnu emociju koju ne prepoznajemo, nismo je svesni, pa ne možemo ništa ni da učinimo da bismo potrebu zadovoljili. Svaka nepoznata potreba ili emocija pretvara se u trajnu teskobu, koja se izražava kroz anksioznost, ili paniku.
