Gotovo da ne postoji dijeta koja preporučuje kasno jelo, rezanje slanine posle 18 časova i završetak dana uz grickalice ispred televizora. Da je u pitanju preporuka za dijetu, automatski bismo posumnjali da nešto nije u redu.
Dakle, svi znamo da je gore navedeno štetno za zdravlje i masnoće. Ali naučnici su tek nedavno uspeli da dokažu zašto je to loše. U zajedničkoj studiji uglednih institucija, „Harvard Medical School” . I „The Roial Vomen’s Hospital”, objavljenoj u stručnom časopisu Cell Metabolism, potrudile su se da dokažu zašto ne treba da jedemo posle 18 časova.
Odabrana je test grupa od šesnaest muškaraca i žena koji pate od prekomerne težine i gojaznosti. Pratili su tri najvažnija faktora u regulaciji telesne težine: unos kalorija. Kao i broj unesenih kalorija i molekularne promene u masnom tkivu nakon jela u uobičajeno doba dana i kasnije uveče.
Svaki ispitanik je prošao kroz dva laboratorijska testa: prvo su pratili raspored od tri obroka dnevno, doručak oko 9 časova, ručak u 13 časova i večera oko 18 časova.
Ko jede uveče, sutradan će biti još gladniji
U drugom testu su pomerili obroke tako da je prvi bio oko 13 časova, a poslednji oko 21 čas. Tokom testiranja redovno su pratili glad i želju za hranom, uzimani su uzorci krvi nekoliko puta dnevno, merena im je telesna temperatura i potrošnja energije.
Da bi se izmerilo kako telo skladišti masti, uzorci masnog tkiva su uzeti od učesnika nakon ranog i kasnog obroka. Oni su uporedili kako stvari stoje na molekularnom nivou. I uzeli su ekspresiju gena (kompleksan proces koji uzima informacije iz gena) u uzorcima iz oba režima ishrane.
