Naučno dokazano, čitanje je kognitivni (saznajni) proces usvajanja značenja preko napisanih simbola. Univerzitet u Saseksu sproveo je istraživanje u kojem je dokazano da čitanje umanjuje stres. Te da pola sata čitanja pred spavanje izraženo umiruje čujno i vizuelno polje čoveka. Pored toga, za vas smo odabrali još deset razloga koji kažu da treba redovno da čitate.
Svakodnevno čitanje iznenađujuće povećava sposobnosti pisanja i javnog nastupa.
Nije čudno ako naglasimo da su svi veliki govornici, od Demostena, preko Abrahama Linkolna, pa do, recimo, Nelsona Mendele, svi do jednog bili izuzetno posvećeni čitanju. Upravo, čitanje o velikanima, pre nego što su i sami to postali, im je i obezbedilo neprolazno mesto u istoriji.
Ljudi koji čitaju, imaju bolje pamćenje.
I ova tvrdnja je dokazana brojnim testovima i studijama. „Čitači“ mogu potpuno da razumeju koliko je mozak ustvari moćna memorijska naprava i koliko veliku količinu informacija može da primi i sačuva. Ljudska memorija funkcioniše tako da ne odbacuje stare informacije kada primi nove. Već sve zadržava i tokom čitanja, uvek iznova, upija nove podatke.
Čitanje može da uspori, u nekim slučajevima i spreči, bolesti poput demencije i Alchajmerovog sindroma.
Proces čitanja permanentno upošljava mozak i ne dozvoljava mu odumiranje funkcija. Jer je mozak takođe mišić, kome treba konstantna vežba kako bi ostao u formi.
Pomaže pri redukovanju stresa.
Bez obzira na to kakva je svakodnevna okolnost ili situacija koja nas izlaže stresu. Čitanje je aktivnost, koja u potpunosti tera um da se fokusira na temu kojom se bavi odabrana knjiga.
Određena literatura može nam povećati analitički način razmišljanja.
Analitičko, kao i kritičko razmišljanje, vremenom se stiče i povećava. Ukoliko se bavimo literaturom, koja navodi naš mozak da rešava određene nepoznanice i zamršene situacije, koje zahtevaju pažnju i iznalaženje rešenja.
Povećava nivo koncentracije i usmerenosti.
Pažnja prosečnog korisnika društvenih mreža je prilično difuzna (rasuta na više strana istovremeno) i podrazumeva obavljanje nekoliko radnji, kao što su slanje mejla, četovanje sa prijateljima, posećivanje sajtova i slično. Čitanje podrazumeva fokus na samo jednu stvar, a to je tema kojom se knjiga bavi.
Vraća mir i povećava stabilnost uma.
Naravno, u odnosu na to koju temu smo uzeli da obrađujemo, knjige mogu da nam pomognu do te mere da se snizi krvni pritisak, vrati ubrzano disanje u normalu, ili stvori osećaj smirenosti. Čitanje na temu o tome kako čovek sam sebi može da pomogne, dovodi u balans oštre promene raspoloženja, a pomaže i kod lečenja od različitih mentalnih poremećaja.
Pospešuje kreativnost, maštovitost i prihvatanje sopstvene individualnosti.
Kada određeni period čitamo knjige, čije su teme isključivo plod nečije tuđe mašte, vremenom ćemo i sami početi da maštamo i da to prihvatamo kao vid zabave. Vremenom, interesovanje za ovakve teme raste, pa što više čitamo, to više shvatamo koliko su posebne i drugačije osobe u čijim rukopisima uživamo, a kao logičan sled, rađa se potreba da se iskaže sopstvena individualnost.
Stiču se nova saznanja i povećava se mogućnost usavršavanja.
Prilikom procesa čitanja, neizbežno je upijanje novih informacija i povećavanje nivoa opšte kulture, ili nekog vida usmerenog obrazovanja.
Povećava se nivo empatije, pa na duže staze, možemo postati bolji ljudi.
Čitanjem romana na teme ljubavi ili složenih životnih situacija, razvijamo saosećanje prema sudbinama likova iz knjige. Što vrlo lako, možemo preneti na svakodnevni život i stvarne ljude oko nas. Sa stvarnim problemima, za koje ćemo imati više sluha nego ranije.
